Grkinjo znaj, svemu je kraj zbogom mi više se ne vraćaj.
Gubila sam ja, gubio si ti, svi smo bar jednom izgubili. Gubila sam bitke al' dušu, ne. Duša, pa to mi je sve!
Hajde mala da pravimo lomrnšto da nernhajde mala da pravimo lomrnpristajem.
Hajde sreco mojarnda se zakunemornda nećemo nikadrnda se rastanemo.
Halid Bešlić nove pumpe gradirna ja, jadan, umirem od gladi.
Hej evo mernneću da vas napustimrntako mi ove rakijernništa mi nebi bilo žalije.
Hej živote, umoran samrna smrti se bojimrnjedva druže, jedva družernna nogama stojim.
Hej, Jano, Janornoko uplakanornšto su Jano sunce mojernuplakane oèi tvoje.
Hocu da otpevam najljepšu pjesmurnkoju niko nije stvorio do sadarnda te podsjetim na zakletve našernkad sam bio mlad, kad si bila mlada.
Htjela bi flert i avantururnhtela bi sa mnom u provod ludirnal' ja te neću za tako malornizvini, nisu isti svi ljudi.
I često kad u noći ležim,osjetim silnu težnju da bježim.
I noć je tekla spokojna i njema,a tad svatih da je više nema.
I preboli majka sinarnjunak svoju ranurnprebolilo oko suzurnja jos nisam Anu.
I raste bradarnjarcu i kozi,rndanu i noæi,rnbradi i nozi.rnrn
I svaki korak bude opjevan i svaki zamah krila dovoljan, nigdje u nama nema pomaka, ni jedna želja nije promakla.
I svi, svi pjevaju na glas, rnJedno srce, a desetero nas, rnJer spas i lijek za stres je urnebes.
I volim srcem celim rnčak i one za koje ništa reči rnMarchela i Ede ne vrede rnrnSve od bede preko ranarnšto još ne blede, tako neki vele rnkažu da nismo iskreni rni da smo dve prodane pičke rnvolim vas svejednornjer su suze ipak bile zajedničke.
I zato æe te dalje kô i prijernSve pjesme moje, majèice, da slave - rnJa znam, da danas to veæ moda nije, rnAl, ja sam, prosti, nešto svoje glave!
Idem kuæi, a veæ zorarnluæe guæe sa prozorarndobro jutro moj djeèakurnopet si mi uranio.
Ili napiši nešto vrijedno čitanja ili uradi nešto vrijedno pisanja.
