Duša može često da održi tijelo, ali tijelo dušu nikad; ona posrće i gubi se sama.
Dvije su stvari beskrajne:svemir i ljudska glupost,mada za ovo prvo nisam siguran.
Gdje će se zatvoriti taj krug u kome se strast hrani a ne troši
Gonila me moja preostala seljačka upornost i nemilosrdno jasna misao o potrebi da se branim. Moram. Idi naprijed, poslije umri.
Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikad više.
Hiljadu puta se pokaješ za ono što kažeš, rijetko za ono što prećutiš.
Hodaćemo bez razloga, radovaćemo se, bez razloga, smijaćemo se, bez razloga, s jednim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. A kud ćes veći razlog
Hodaćemo bez razloga, radovaćemo se, bez razloga, smijaćemo se, bez razloga, s jednim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. A kud ćes veći razlog.
Hodat ćemo bez razloga,radovat ćemo se bez razloga,smijat ćemo se bez razloga,s jednim jedinim razlogom-što smo živi i što se volimo. A kud ćeš veći razlog.
I zauvijek sam ostao gladan ljubavi i pažnje: niko me u životu nije mogao iznenaditi grubošću i uvjek sam je očekivao, a svako me mogao pridobiti pa i prevariti pitomošću, nježnošću, prijateljstvom, pa i kad bih se prevario, opet sam uvijek bio spreman da naletim na isti mamac.
Ima ljudi, mada su rjetki, kojima ni bol ni misao ne unište vedrinu i jednostavnost. Čak ih učine boljim.
Ja sam mali čovjek koji je zaboravio da je mali. Uvrijedio sam ih što se usuđujem da mislim
Je li to mudrost, da ne očekujemo mnogo ni od sebe ni od drugih? Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo pravu mjeru, svoju i tuđu? Gubitak je što je ta mjera sitna, a dobitak što ne tražimo višern
Kad bi bilo više te hrabre ludosti, možda bi drevno iskustvo prestalo da nas plaši.
Kad bi Bog kažnjavao za svako učinjeno zlo, ne bi na zemlji ostalo ni jedno živo biće.
Kad bi Bog kažnjavao za svako učinjeno zlo,ne bi na zemlji ostalo ni jedno živo biće.
Kad mi je teško, bježim u samoću: kad mi je još teže, tražim dobre ljude.
Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.
Kako su ljudi glupi! Čine zlo, da im se zlo vrati.rn
Kakve su da su, žene su mudrije i bolje od muškaraca. To pred njima ne treba reći, ali su muškarci glupi, sujetni, uobraženi, ne vrijede mnogo, među nama rečeno. I čudo je kako nas žene trpe.
