Kada sve prođe ostanu samo ožiljci,kao da je neko nožem rezo dušu ovisnih.Ljubav kad u glavu udari,emocije nose tijelo,a dani ko da su stali. rn
Kada umre ljubavrnbol na dušu legnernotkine se suzarni srce se stegne.
Kako da te sanjam kad san mi se ruširnšto imaš na licu, to nemaš u duširnkako da te sanjam kad san mi se ruši.
Kako ti je, kako živiš? Gdje su dani sreće naše. Kaži šta ti dušu muči,pa ispijaš gorke čaše.
Kakve su ti uobičajene misli, takva će biti i narav tvoje duše - jer misli duši daju boju.
Kakvim se mislima bavimo-takav nam je život .Ako su nam misli mirne i tihe-eto nam mir.Ako su nam misli negativne-eto nam nemir.Mi tražimo pomoć roditelja i kad ih zamolimo,oni raskrvare svoje roditeljsko srce i čine nam po volji ono što je dobro.
Kao da kradem te od svih samo za sebe.rnNek te ostave, nek mi ne diraju tebe.rnI kad i dušu otrujem najgore kad te ranim,rni opet sve to prezirem dok se pred tobom branim.rn
Kao što je mučen onaj tko padne u ruke neprijatelja, tako je mučena duša koja pušta, da je njene požude vuku i da njom gospodare.
Karakter je plod ozbiljnog samoodgoja, teškog napora i muževne duševne borbe.
Karakter se ne može razviti kroz lakoću i mir. Jedino kroz iskušenja i patnju se duša može ojačati, vizija pojasniti, ambicija inspirirati i uspjeh postići.rnMoji prijatelji ispisali su priču mog života. Na bezbroj načina preokrenuli su moje mane u sjajne prednosti i omogućili mi da koračam smireno i sretno pod sjenkom mog nedostatka.
Knjige su zrcala: u njima vidiš samo ono što nosiš u sebi.
Književnost je kruh svagdašnji za ljudsku dušu.
Ko crno i bijelo, ko duša i tijelo kao noć i dan, tako ti i ja svadjamo se stalno, a oboje znamo kad je svadji kraj opet dodje raj.rn
Ko druge pala sam i ja na tvoje manire. Ali vjeruj èuvat æu ih kao suvenire.rn
Kod pojedinca, sebičnost dušu čini ružnom, kod ljudske vrste, sebičnost donosi izumiranje.
Kraj je bliže nego što misliš, i skoro je napisan. Sve što smo imali nek izabere je li pravi trenutak za početi.
Kralju Nebeski,čuvaj bol života mog,čuvaj mi dušu sina jedinogrn
Kratak je bio moj vijek i prerano je umrla dušarnrana je bila smrt ko prerane moje strastirniz mrtvoga groba struji krik i osudan je njegov zvukrnon je ko očaj s osude i plamen otpora.
Kratkoća je duša duhovitosti.
Krive riječi, tako često na krivini čekaju,rnkad je vrijeme da se smire, neće ili ne znaju.rnKirive riječi, još me sjete koliko sam propustilarnšto sam ikad tebe pustila.
