Ali više nisi moja,srce moje dom više nije tvoj.Neželim da izgubim ponos svoj,jer moje srce više nije broj.
Bože zašto me iskušavaš,zašto su me izdali,daš mi,pa mi uzmeš,duša hoče da mi ispari.
I nije posebna,ista je kao druge,ali sam zbog nje mrzio i sebe i druge ljude.I ne znam zašto sam za stara mjesta opet prikovan,valjda zato što sam je volio više od ikoga.
Iste stvari volimo,stvarno volim trenutke sa tobom.Istih se stvari bojimo,ti si me svojim snovima osvojila.
Ja sam tu da te čuvam,kad su pobjede i porazi.I oni svi ce proći,a ja bez tebe ne odlazim.rn
Ja znam da mogu sve,i ništa nije mi daleko,kada idem tebi,idem do raja.
Jednog dana odvešću te daleko odavde,ovo što imamo mi neki cijeli život grade.rn
Kada sve prođe ostanu samo ožiljci,kao da je neko nožem rezo dušu ovisnih.Ljubav kad u glavu udari,emocije nose tijelo,a dani ko da su stali. rn
Kažu mi vrijeme sve liječi ali tebe ne može,nisu dovoljne riječi kad se dvoje jednom ne slože.rn
Ma više se i ne znamo svako na svoju stranu,ne znam kako bi izgledalo da te sretnem u gradu.
Mislio sam da je možda bilo nepogrješivo,teško mi je Bože,ne znam gdje sam pogriješio.
Možda ti nisam do sad rekao,ali ti si to znala,želim da budem tvoj čovjek do kraja.rn
Najbolje znamo oboje,koliko me tvoje oči oraspolože,i sve bivše kada se spoje,nisu kao ti ni kada se pomnože.
Ne bi to dozvolio,ne bi iste usne ljubio.Ne bi te više tražio,pa te ne bi opet gubio.rn
Ne,nikada ti više neću pripadat,da,sve ću biti ali budala neću ispadat.
Neću da plačem,stisnuo sam zube,ja odlazim odavde,neka bude kako bude.
Ona zna,uzdizao sam je iznad neba,sada proklinjem dan,kad me je prvi put srela.Jer sam ostao sam,sve ljude razočarao,da ona bude sretna,samo njoj sam ljubav davao.
Osjećam se nebitnim,a to želelja nebi mi,što osjećao sam prema tebi činilo me besmrtnim.rn
Ostao sam sam,ali sada mogu da ti se zahvalim mnogo.I samo da ti kažem,da zbog tebe ja sam dobro.rn
Pa i kad ostarim,želim da budeš tu.Da skupa budemo,uvijek u dobru i zlu.
