Zagrli me sada kad ti nisam niko rnoživi dušu, duguješ mi bar toliko rnpoljubi me, još više nek zaboli rnod ljubavi te ja više volim....
Zajecalo sunce, zora zaplakarnproplakat će nebo, ali ne i jarnu sebi sam more suza sakrilarnsvaku samo tebi sam namjenila...rn
Zapamtite da smo svi u tom sami.
Zar ću vjećno da tugujemrni u snove da vjerujemrnvinom sreću oplakujem...
Zar ne misliš da je dirljivo smiješna ova mala čekaonica između lutanja i lutanja?
Zastani da ti tugu izbrišemrnsa dlana svog sreću ti prepišemrnzastani da ti godine darujemrnslabosti svoje pod noge ti prostirem...rn
Zašto si me spasio rnko ti je dozvolio rnkad sam poslje njega rnbaš lijepo tonula...
Zašto voljeti kad gubitak tako boli? Volimo da znamo da nismo sami.
Zato što bol me boli, ja nemam više volje,rnNek drugi raduju tebe, možda je tako bolje.
Zato žal nek vječni bude!rnNek uzvišen barjak vije,rnneka svijetom tuga vlada,rnkad drukčije bilo nije.
Zbog tebe sam ljepotornsto puta htjela svijetu reći zbogomrnzbog tebe moje milo rnnedostaje mi ćutanje sa tobom...rn
Zbog tebe su neki danirnzbilja bili veselirnneki su mi bili tužnirna neki su mi prisjeli...
Žene naviknute da misle su žene na koje se obično ne misli.
Žene trebaju prave trenutke samoće i samopreispitivanja da bi uravnotežile koliko sebe možemo dati.
Život je pun bijede, samoće i patnje – i prerano završi.
Život je zagonetka, svatko mora ostati sam.
Život teče - ko ga ne stigne, ostaje sam.
Život teče – ko ga ne stigne, ostaje sam.
Zlato mojernnađi novu ljubav, novo nebo rni niko neće znati rnšta je s nama bilo...
Znaš, stalo mi je... Ali se uporno ponašam kao da nije. Gradim oko sebe zid do kojeg nitko ne može doći, ali ima jedna caka: Priđi! Reci mi riječ i taj će se zid pokazati kao jedna obična kula od karata koja izgleda moćno dok ne dođe nešto pred čim pada . . .
