Iz naizgled prozaične popodnevne gužve nadošla je lagano i nezadrživo, kao talas, osmehnula se, potopila me zagrljajem i tiho se povukla ka tamnoj pučini svoje tajanstvenosti... A more ume nemilosrdno da se primiri... Kadkad me, eto oseka danima i danima ostavi nasukanog i samog... rnAli delići Onog Talasa zapali su u skoro svaku božju pukotinu Ove Stare Stene... rnI, ma šta se desi... rnU meni će zauvek ostati ona so...
Iza sedam gora i mora ja sam ti sama, majko. Znaj stalno ceznem i mislim kad cu da dodjem u rodni kraj. Rasiri ruke, o majko stara, ja cu ti doci kad dodje maj, kad nasa basta sva ozeleni, nadaj se, majko, meni.
Iza svake lijepe stvari stoji neka vrsta patnje.
Iza svakog udarca lopte tu mora biti misao.
Izgubljeno je samo ono čega se odreknemo.
Ja apsolutno nemam namjeru ikada igrati u nekom drugom klubu.
Ja bez tebe više ne mogu.
Ja bi sve za tebe dalarnkad sam bila sasvim malarnti mi nisi neka srećarnshvatila sam, sad sam veća.rn
Ja bi umro za to da te još jednom zagrlim!
Ja ću se samo raspravljati s njima kada su ljudi na putu u moj život, osim da se uznemirim,ja čekam spremna i odlučna.
Ja ću vas upoznati s prvom Ironclad vladavine enormno bogati: Nikad ne potrošiti vlastiti novac.
Ja hoću, ja mogu, ja smijem – ponavljam silazeći niz stepenice, a znam da hoću ali ne mogu, i ne smijem!
Ja još umiremrnBogu dušu ne žalimrnoduvijek,volim te,zauvek.....
Ja lutam samarnputevima Božjimrnlutam i gubim sernizvedi me iz ovogrnzačaranog krugarnbez tebe ja nemam gdje....
Ja mogu biti sebična. Da, tako nestrpljiva. Ponekad se osjećam kao Marilyn Monroe. Ja sam nesigurna, da i ja griješim. Ponekad se osjećam kao da sam na kraju ceste.
Ja ne mogu vjerovati da bih netko platio da živi u New Yorku.
Ja ne tražim, ja nalazim.
Ja ne znam polovno da volim. Ili sve, ili ništa.
Ja neću da te volimrnja hoću da te ukradem.
Ja nisam genetski superiorna osoba. Ja sam izgradio sebe.
