Naša prića već odavnornstanuje u prošlostirnodavno već slutim kakva si.
Naši umovi žele odjeću koliko našim tijelima.
Navika, sad shvaæam da sam navika, dok gledam tvoj zamišljen odraz, ja nisam spremna još na poraz.
Naði svoju sreæu,ja ne želim da sa mnomrnpatiš,idi ljubi druge,jednog dana æešrnmi se vratiti.
Ne bih ti odoliornmakar u paklu gorio.
Ne idu pusti neka odu oblacirnželim da me bude tvoji koraci.
Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi sudbina mogla početi da te liječi - krupnim.
Ne mogu doći na scenu i odmah biti popularna kao ona pjevačica ET-ja.
Ne mogu gajiti poštovanje prema svima koji ga žele ukoliko ga ne zaslužuju.
Ne mogu otkriti nekoga tko zna dovoljno da bi mogao reći što je moguće, a što nije moguće.
Ne mogu sa tobom, a ni bez tebe. rnNe mogu ni reći koliko trebam te.
Ne mora čovjek držati kako je sve istina nego samo kako je nužno.rn
Ne možemo biti individualne ličnosti bez našeg životnog iskustva, bez naše prošlosti.
Ne možeš pobjeći od beskraja, bjekstvom u neki drugi beskraj, ne možeš pobjeći od istovjetnog obmanjujući se da možeš da pronađeš različito.
Ne možete napraviti pozitivne odluke za ostatak svog života bez okruženje koje čini te izbore jednostavno, prirodno, i ugodan.
Ne nije bol to što te trebam,živim a znam da te nemam!
Ne nismo mi bili ljubavnici. Nikad... Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali. I to je sve... Oboje smo na lančiću nosili po polovinu davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo. Ko zna zašto, ta je tajna lebdela nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena, kao ukleta lađa. Negde ovde, daleko. Negde tamo, blizu. Ni na nebu, ni na zemlji... Nismo mi bili ljubavnici. Nikad. Samo smo se ponekad u dugim noćima punog meseca malo tražili po talasnim dužinama čeznje. I to je sve...
Ne nudi vam mržnju,nudi vam hranu.
ne odnose se na me'rnnema vise vremena
Ne pitaj me što te volim svaki dan i svaku noć.
