A ja znam kakvi odlaze u raj i da među njima nisam ja.
A tvoje oči,te noći su pogledala me,tvoje ime ja zovem,otvori molim te.
Ali nemoj da misliš,da išta tražim od tebe,pa sama si mi rekla da promijenit će nas vrijeme.
Često negdije sa sobom,negdje duboko u sebi,nađem rijeći da kažem zbogom i tebi i sebi.
Kada rekao sam ti ja nikad nisam volio,tada shvatio sam da bih s tobom život proveo.
Kada ustaneš sam i kada duša te zaboli,sve što treba tebi jest da te netko voli.ali malo je takvih jer nitko cijeni te,kada najteže ti je svi zaborave te.
Kiša pada,ti lijepša nego ikada,sve ti dajem ja sve ti pripada.
Probudi me iz sna,daj mi samo jednu laž,da ona me oživi.
Sklanjam te oblake jer suza dosta je,srce odustaje,ali još uvijek čujem tvoje korake.Jer nisam ja,nisi ni kriva ti,sinoć grad rekao je nama da krivi smo oboje.
Šta bih najljepše učinio za dijevojku?volio je više od svih.
Sve godine su prošle kao jedan dan,ulice su plakale,plakao sam ja.ti i ja možda opet nekada,sad smo samo ostali tuga,bol i ja.
U meni dugo šuti ova bol,i sad me ona budi ponovo.Nedam da sa mnom tone ovaj brod,i znam za zlo ali nisam birao to.
Zatvori oči više ne plaši se,znaš da ja te čekam na kraju ovog puta.Zatvori oči jer i ova noć će proći,tu je naša slika samo uvela ruža.
