Eh, što nisam lančić malirnod srebra il' zlatarnsvakog dana nosila birnmene oko vrata.
Gdje si sine noć proveorndal' si s dragom svojom biornsa zorom sam drugovaorni draganu grlio
Gledam u tužnu jesenju noćrns pokisle grane lisće opadarnu daljini čujem muziku nekurni pitam sebe gdje li si sada.
Gledao sam dok sneg je padaornženu s dečakom što sanke vučernzamišljao tebe umjesto te ženernigraš se sretna ispred nase kuće.
Godine me jurerna ja mladost ne damrnosjeæam se lijeporntako i izgledam.
Godine su mlade prohujalernkao rijeka život ušæu hitarnal' u mojoj nekad crnoj kosirnsad su vlasi od srebrnih niti.
Hajde mala da pravimo lomrnšto da nernhajde mala da pravimo lomrnpristajem.
Hajde sreco mojarnda se zakunemornda nećemo nikadrnda se rastanemo.
Hajdemo nekud iz ovog gradarnjer se nad nama oluja spremarnhajdemo nekud, budimo sretnirngdje sretno žive i tuge nema.
Hej živote, umoran samrna smrti se bojimrnjedva druže, jedva družernna nogama stojim.
Hej, Jano, Janornoko uplakanornšto su Jano sunce mojernuplakane oèi tvoje.
Hocu da otpevam najljepšu pjesmurnkoju niko nije stvorio do sadarnda te podsjetim na zakletve našernkad sam bio mlad, kad si bila mlada.
Htjela bi flert i avantururnhtela bi sa mnom u provod ludirnal' ja te neću za tako malornizvini, nisu isti svi ljudi.
I preboli majka sinarnjunak svoju ranurnprebolilo oko suzurnja jos nisam Anu.
Idem kuæi, a veæ zorarnluæe guæe sa prozorarndobro jutro moj djeèakurnopet si mi uranio.
Ja izabrah tebernti da budes sa mnomrna koliko njih jernjoš ludelo za mnom.
Ja u Sabac noæas idemrndoviðenja želim svimarnzaljubljen sam u Sapèankurnsto kraj Save kuæu ima.rn
Jedna lasta ne cini proljeæerna ni jesen jedan cvjet uvelirni tek sada, kad se rastadosmornja se pitam zašto smo se sreli.
Jedna žena noæas na jastuku mekomrnraspletene kose ljepši život sanjarndjelila bi ljubav sa jednim èovjekomrnali senka tuge sreæu joj zaklanja.
Kad bi èasa s vinom znalarnkol'ko žalim ljubav starurnsama bi se polupalarnda ne placa konobaru.
