I u igri i na njivi i u crkvi i u kolu i kod blaga i u žalosti i u veselju. U svim tim zgodama treba čovjeka vidjeti, pa da znaš, tko je i što mu je na duši.
Koja se žena ne srami ljudi i ne boji Boga, toj ni batine ne pomogoše, da izađe na pravi put.
Među njima leži nešto, otkad se pamte, a da Lukan ne bi znao reći, što je to. Tako – odbijaju se, veseliji su, kad se ne sretnu. Istim se događajima i stvarima ne smiju, iste ih pojave ne ljute, isti im ljudi nijesu prijatelji; odbijaju se, protivnih su misli i ćudi, pa kao da im se putovi vazda križaju.
Nije razborito pitati čovjeka o njegovim kućnim prilikama, kojih on sam ne iznosi. Ipak se pita, ipak se kopka, jer je tako ugodno zabadati nokte u tuđe živo meso.
…ali tog časa opazi, da mu je košulja raskopčana i prsa razdrljena. ne škodi to! Kožun grije bubrege i čuva slabine, a prsa su - pećina. Njima ništa ne škodi.
