Moja je mladost prazna čaša i zato ljubavi natoči mi.
Moje je srce puno rana i zato molim te oprosti mi.
Moje su oči pune suza, na licu trag od lažnih ljubavi.
Mojom ulicom ne prolaziš, ali mi u snove dolaziš.
Na lijevoj obali srca tamo gdje ljubav počinje.
Na moj račun neka ide sve i dan danas posle svega.
Nadu mi daješ, mili moj sanjam već povratak tvoj.rn
Naoštri kandže raspori mi srce, neka znaju svi da sam umrla zbog izdajice.rn
Ne mislim na tebe, ne želim te čak ni kao prijatelja.
Ne volim, ne marim, slučajno tu prolazim.
Ne znaš ti onoj koja voli more je jedno zrno soli.
Ni iskrenost nije prozor, zahrdjali gvozđem okovan.rn
Nije vjernost zrno pijeska u pustinji, laži skriven san.rn
Nikako za mene vremena nemaš.
Nisam htjela da te volim nikako, ali ti si mi srce ukrao polako.
Nitko sa mnom ne može tako lako, kao tvoja ruka.
Odkako si otišao u mome srcu ostavio trag.
Odveo me jedan mangup u najluđim godinama.
Oko mene raskoš i tuđina, a u srcu puka sirotinja.rn rn rn
Onda kad osjetiš kraj i nosite kao prašinu.
