A nije znala da sam pjesnik i da može u stihove moje.
A nitko ne zna gdje će poćirnna koju stranu bijelog svijetarni nitko ne zna kad će doćirnu našu luku kojeg ljeta.
A njoj si treb'o - da zajedno dotaknete nebo.
A njoj si treb'o -da zajedno dotaknete nebo.rn
A onda si me poljubio ko ptice što su kucale na prozor tvoj.
A sada kada je sve gotovo, nema se šta za reæi. I ako si završio time da me sramotiš može iæi sam i reæi svima.rn
A sada sve je gotovornposlije ljubavi tek malo ostalo jerndvije čaše što po navici još stojerncigareta što po navicirnjoš uvijek palimo za dvoje.
A samo živim iz inata jer moj su život moji snovi,ali paučinu s mojih vrata rnsamo ti možeš skinuti.
A šta mogu ja, kad je ljubav jaćarna šta mogu ja, tako mi se vraćarnduša grijehe plaća, a šta mogu ja.
A što mogurnŠto još mogu da ti pružimrnSamo dva tri osmijeha.
A ti idi,ne okreći se,suzu pusti da svi vide,da si zaplakala.rnI za mene bar pomoli se i sreću mi bar poželi,kada mi je nisi dala ti.
A ti za ruku držiš me,kažeš da će proći sverngledam u oči najljepše.
A ti, ti reći ćeš da još uvijek sam jarnSve ono što si u meni tražila.
A ti, ti u svome svijetu sada si,on ti samo tugu donosi.
A volela ga je puno, i previše ako mene pitate. Mislim da ni sama nije znala zašto i na koji način, ali volela ga je. Koketirala je sa drugima, da se razumemo, i ljubila je druge, puno njih... Ali nije imala tu iskru u očima i taj osmeh na licu kao kada bi pričala sa njim..
A zašto bi čovjek morao voljeti rijetko da bi mnogo volio?
Ako Boga znašrnidi, nemoj da mi dašrnda te opet molimrnpusti me, neka duša zaplače.
Ako bude sreće za menernimat ću te kraj sebe u životu ovomerna ako bude bilo drukčijernimat ću te kasnije ja na svijetu onome.rn
Ako ima Boga molit ću da ćujernnek i mene makar jednom obradujernako ima Boga nek sudbinu meijenjarnda i meni pruži ruku pomirenja.rn
Ako ime pogriješišrnznaću da me ne volišrnznaću da me ne volišrnhalo, dušo, kako si.
