„Neka vam slomljeno klasje priča o gorčini mojoj,neka vam cvrčak otpjeva moju bol,ili planine naše,meni je svejedno.Ako pričala budem,ali ne znam komu,svojom ću tugom raniti nebo,o sirotinja moja,jade moj jadni,draži si mi ipak no nepravdom stečeno blago...Ja nemam ništa osim mirnih snova...”