A što bih jedino htio namrijeti u baštinu, bila bi vedrina.
Ma kako bili nesretni, svatko je barem načas nekada bio nečija sreća.
Moj osnovni stav je duh tolerancije...dijalogom i trpeljivošću protiv monologa i nesnošljivosti.
Ne pretjerivati ni u čemu! Pogotovo ne – u pretjeranostima!
Neka bude višeglasje, a u njemu zapaženo čujan i naš državotvorni, domoljubni, rodoljubni glas.
Neka bude živost!
Pišem, dakle mislim. Pišem, dakle živim i dok pišem, sretan sam.
Život je takav baš kao ljudi, i obratno.
Život se daje i podaje samo onome tko ga odlučno uzima.
