Kad odu svi u kasni sat,s nama samo još vinski brat.
Kad sam zlatnu jabuku ja za sebe ubrao,drugi mi je s dlana ukrao.
Kad stari prijatelji dođu nek ne nađu bol u srcu mom.
Kasno je ovako za nas sreće nema,bolje je da vidiš u oku što se prema.
Ko što oblak još prati sjena,ko lovac,ko vjerna žena.
Milijuni putva,ali ni jedan do tebe.
Nada,kad je kasni film pri kraju,nada kad se gosti opraštaju.
Nada,kad ulice utonu u san,sve gasne samo gori nada.
Ne pitaj što je s mojim srcem,samoću ne osječam,nemir ne pozna,ni bol.rnrn
Ne zna srce da otvori,al ja vidim što mu značim.
Nebih tvojom ulicom,ali me srce odvlači.
Nemam svojih tajni kao druge žene,jer su moje pjesme odale i mene.rn
Nisam mogla da priznam,da priznam,da priznam i neću da ljubav je to!
On će poći tko zna kamo,on se vraća kasno noću.
On ne piše nježna pisma,nikad o tome ne govori.
On ne voli da ga pitam,kao školjka biser krije.
Pa i rane što se vise,sve će proć.
Pamtim samo one noći koje sam djelila s tobom.
Pjesma je bila život moj,nekad to nisam ni znala.
Pjesma je bila život moj,s njom su mi tekli sati.
