Hajduk me učino boljim !
I ako sam Srbin,u Hajduku su me prihvatili kao svog brata !
Kad nema Torcide,odmah mi se i ne igra utakmica ...
Lopta je išla prema meni,u tim trenutcima nisam ništa mislio,nisam imao vremena.Samo sam se bacio za njom !
Nikada, izuzev u ratu, nisam bio gladan, nikada mi nije nedostajalo nešto neophodno da bih morao kukati. Bože moj, vremena se menjaju, čovjek nekad zaradi više, nekad manje, ali ako zna da rasporedi - onda stvarno nema nikakvih problema.
Poslije treninga, prišao mi je Lemešić, koji je u to vrijeme organizirao prve juniore i pitao da li bih i ja došao. Tek tada sam shvatio da ja, u stvari, želim da igram fudbal, tek tada sam osjetio koliko me ta ponuda raduje. Čitavu noć nisam spavao, jer je sutra trebalo da se desi nešto veliko - trebalo je da dođem na trening.rn
Pucali su Broketa, Matušić, Katinić, Radovniković, a ja sam se bacao. Nikada nisam imao strah od pada na tvrdo, a o letu kroz zrak da i ne govorim.
To je bio moj posao i ako su ga mogli dobro raditi jedan Zamora, jedan Planička, jedan Jašin, zašto ga ja ne bih mogao isto tako dobro uraditi?
Torcida je naš 12-i igrač...
Uvijek sam se odlično osjećao na utakmicama,uvijek sam bio siguran u sebe !
Uvijek sam želio da budem najbolji, trudio sam se da to postanem i, u granicama svojih mogućnosti, izvlačio sam iz sebe najviše. Jesam li uspio da zaista, bar jedno vrijeme, opstanem kao stvarno najbolji, pokazaće to isto - vrijeme.rn
Vratnice i mreža su moj dom !
