A Dinamo je puno, puno utakmica dobija na silu. I tako osvaja prvenstva...
Čovječe, nije normalno koliko su izmaltretirali cijelu Hrvatsku s ledom i Medveščakon. Mene zanima Split, Dalmacija i more. I gotovo!
Dinamu želin da izgubi svaku utakmicu: i u Hrvatskoj i u Evropi! I kad ja to rečen, onda niki skoče na mene: “Ivo, nemoj, neka gube doma, ali neka dobijaju u Evropi. To je dobro za rejting hrvatskog baluna!“ Ma, briga me za rejting hrvatskog baluna, samo neka oni gube. Doma i vanka. I oni i Cibona u košarci, i Mladost u vaterpolu, i Zagreb u rukometu...
Hajduku nedostaje da se nogomet u Hrvatskoj popravi, da dođe na grane poštenja i onda tko je bolji, neka dobije utakmicu i prvenstvo. U Dinamu je sve u redu, u nas sve ne valja.
Ja volin Hajduka i ne dan da ga niko takne. Ako nas tko dobije pošteno, ja patin u sebi, muka mi je, ali priznan da je ti šta nas je dobija bija bolji.
Mamić je idiot. Doša je u Split i tamo vriđa cilu našu mladež i publiku. Svih 25 tisuća ljudi. On nas je psova, slao nas u one stvari, smijao onako podrugljivo i ja to nisam mogao trpit.
Mene je taj vučjak ugriza za drob, a ja sam ga povuka za uši. Da ga policijot nije maka, zadavija bi ga.
Milijun puti san čuja kako smo Koke, Frfa i ja, najžešći hajdukovci koji su ikad igrali za naš klub. Ja tako ne bi reka. Siguran san da ih je bilo puno šta su Hajduka volili ka i nas trojica, ali more bit da su oni bili finiji, mekši, mirniji, tiši... I da nisu bili toliko hrabri ka nas troje... Malo ko je ka Koke, Frfa, a i ja, stavija glavu tamo di puno njih od straja ne bi stavili ni nogu...
Nastala je gužva, i tog Mamića koji već desetak godina radi ekscese policija je trebala izvesti s igrališta, da ne dođe do ovih događaja. Nije mi žao što sam tako postupio jer uz ono što on radi, netko ga je trebao spriječiti. Kad nije policija, onda sam eto ja.
Ne mrzin nikoga na svitu, ali Dinama ne volin. Satrali su cili hrvatski balun s pozicija moći, sile, država in je davala koliko in je god tribalo, suci su krali za njih, svi su sakrivali iza toga da je njijov najveći navijač bija Franjo Tuđman.rn
Nema veze, ja ću ići na Sjever s Torcidom, ne zanima me nikakva loža gdje sjede kakvi Mamići. Ako bi ga vidio ja bih ga udario, opet.
Sve splisko i sve dalmatinsko mi je u srcu. I pustite me svi na miru, takvi san, i takvi ću ostat dok san živ.
U ciloj karijeri nikad nisan prvi udrija protivničkog igrača. Nikad! Nikad nisan nikome slomija nogu, ruku, rebra...rnrn
U ovaj klub uložit ću svoj život
Volim Hajduka, Jugoplastiku, Tonija Kukoča, Dina Rađu, Blanku Vlašić, Gorana Ivaniševića, volim kad Metković tuče Zagreb u rukometu, kad Zadar tuče Cibonu u košarci, kad Jug tuče Mladost u vaterpolu. A kad Hajduk tuče Dinama, pogotovo u Zagrebu, onda to feštajem danima.
Volim, ludo volim Split i Dalmaciju.
Znan ja da je danas drugo vrime, ali mi ne ide u glavu da danas igrači Hajduka ne bi učinili ni deset posto od onoga šta smo mi onda činili jedan za drugoga. Ma, nema toga šta ja ne bi učinija za svoje prijatelje iz momčadi!rnrn
Znate li šta je istina: udrija san onoga ko je to zaslužija! Posebno san bija osjetljiv kad bi koji protivnički obrambeni igrač mučki udrija moga brata Zvonka, koji je bija odlični napadač
