Daj mi barem mrvu ljubavi,daj mi barem svoju ruku da ugasim bol.
Gdije da krenem sad ja,da ostanem i stojim tu.Dani prolaze dok tražim put do tvog srca.
Gledam sat sreća kasni opet.Kad jednom padneš kažu da ćeš pasti opet.
Kad dan prođe,suze lagano niz lice moje slete.Kad san prođe,ja sam kao ranjene ptice koje nikad ne polete.
Nekad neko,nekad niko,kad čekam da dan svane.Okrečem se sve je isto kad čekam bol da stane.
Nitko ne voli ružan san,koji nudi ovaj grad,nitko ne voli u suzama,da se bori sam.
Samo me zagrli i nekaj mi da odem,pusti da opet budem tvoja.Srce plače ali izađe osmijeh,bez tebe ja sam kao duga bez boja.
Samo me zagrli,nedaj mi da odem,pusti da zauvijek budem tvoja.Srce plače ali laže osmijeh,bez tebe ja sam kao duga bez boja.
Sreću nosi vjetar i suze pije rijeka,poljubi me kao nekad i u korak vrati me.
Živim bajku čekam princa,još od kad sam dijete bila.
Živimo život gdje je osmijeh jako bitan,a život je kratak shvati sada ili nikad.
